Novotarije

Baveći se više od decenije raznim sistemima automatike, a u poslednjih 6 godina isključivo sistemima pametnog stana i pametne kuće, nebrojeno puta sam čuo komentar kako su to novotarije, pitanje je da li će to uopšte raditi i čemu to služi. Zato krenimo redom.

Novotarije ? Negde između 1966 i 1967 godine (dakle pre 52 godine) pojavio se prvi kućni kompijuter (ne računar) Echo IV. Iako nije stigao do širokih narodnih masa, bio je to prvi uređaj koji je mogao da napravi spisak namirnica shodno receptu koji izaberete, mogao je da upravlja temperaturom i uključuje ili isključuje neke potrošače (liči na današnje pametne kuće, zar ne?). Deceniju i po kasnije, Roy Mason predstavio je prvi programibilni termostat sa funkcijama praćenja Vašeg zdravstvenog stanja, preuzimanja vremenske prognoze kao i zalivanje travnjaka. Krajem prošlog veka sistemi koji su preteča današnjih sistema kućne automatike pojavljuju se stidljivo na policama specijalizovanih prodavnica.  Veliki bum ovih sistema definitivno se dešava u poslednjih 10 godina, jer su proizvođači prateći zahteve tržišta kreirali i ponudili uređaje i sisteme koji korisnicima olakšavaju svakodnevne radnje, ili mu dodaju mogućnosti koje do sada nisu imali.

Opsežno istraživanje urađeno u USA, dalo je dosta interesantnih podataka o tome šta budući i sadašnji korisnici očekuju od sistema kućne automatike. 72% korisnika očekuje da sistem ima mogućnost upravljanja glasom, što ne čudi obzirom na rasprostranjenost Siri, Google Home i Amazon Alexa uređaja. Prosto, veliko govorno područije engleskog jezika dovelo je ovu funkcionalnost na nivo potpune upotrebljivosti. Tri od pet anketiranih osoba koji su kupci sistema pametnog stana ili pametne kuće očekuje da će upravljati svojim domom putem mobilnog telefona na dnevnom nivou. Takođe interesantan je broj anketiranih koji očekuju da će ovi sistemi biti deo svakog doma u narednih 10 godina (do 2030 godine). Taj broj je 68% anketiranih !!

Iako kod nas dosta malo prisutni, automobili pogonjeni električnim pogonom postaju deo domaćinstava u razvijenim zemljama, pa više od 82% anketiranih smatra da automobil mora komunicirati sa sistemom pamete kuće, ne samo zbog punjenja i optimizacije korištenja električne energije, već i kao interfejs ka servisu automobila, pristupu informacijama o stanju na putevima i slično.

Kad se već bavimo brojevima, nije na odmet spomenuti broj instaliranih sistema u procentima u zemljama koje su lider u korištenju ove tehnologije. Ovo su procenti privatnih objekata koji imaju instaliran neki uređaj, deo sistema ili kompeltan sistem pametnog stana ili pametne kuće.

–       USA                 32%

–       Norveška         31.6%

–       Estonija           26.8%

–       Danska            22.5%

–       Švedska           22.3%

I za kraj, spomenimo najkorištenije uređaje sistema pametnog stana među anketiranim korisnicima.

1.     Daljinsko zaključavanje i alarm                                                          63%

2.     Upravljanje temperaturom i sistemima grejanja i hlađenja               62%

3.     Upravljanje rasvetom                                                                           58%

4.     Detekcija gasova                                                                                  56%

Iskreno se nadam da će se Srbija i okruženje prići makar blizu ovim procentima, kako zbog uštede energije i njegom optimalnijeg korištenja, tako i zbog optimizacije svakodnevnih procesa u našim domovima.

Izvori :

1.     www.axi.us/smart-home-101

2.     www.alarms.org/smart-home-statistic

3.     Technology.ihs.com/600420-smart-home-trends-to-watch-2018

4.     www.statista.com

5.     www.tvti.com

6.     www.inc.com

Fotografija preuzeta sa : http://esdsecurehomesolutions.com/smart-home-technology